Kako nam cink pomaže da se zaštimo od bolesti

Lekari savetuju da dnevni unos cinka bude 8mg za žene i 11mg za muškarce, zato što kako kažu “cink doprinosi da se dobro osećamo”.

Cink utiče na zdraviji izgled kože, brže zarastaje rana, regulisanje rasta ćelija, sintezu proteina, plodnost, pomaže reprodukciju ćelija, jača imunitet i štiti od slobodnih radikala.

Šta su slobodni radikali?

Stručnjaci definišu slobodne radikale kao “molekule koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona. U stanju su da oduzmu elektrone drugim molekulima i da na taj način menjaju njihovu strukturu i hemijske osobine. Biološki važni molekuli, poput proteina, nukleinskih kiselina i masti pod uticajem slobodnih radikala pretrpe oštećenje, gube svoju funkciju i nepovoljno utiču na biohemijske procese u organizmu”.

Svaka ćelija se sastoji iz molekula. Svaki molekul se sastoji od atoma koji su povezani hemijskim vezama. Kada dođe do pucanja ovih veza, usled negativnog delovanja iz okoline, aerozagađenja ili nezdrave ishrane. Tako se stvaraju slobodni radikali. Oni imaju razorno dejstvo po organizam – mogu da izazovu veliki broj bolesti kao što su razne vrste kancera, kardiovaskularnih oboljenja, Alchajmerova i Parkinsonova bolest, dijabetes, kožnih oboljenja.

Kako nas cink štiti od slobodnih radikala?

Antioksidansi iz cinka služe za suzbijanje slobodnih radikala. Zahvaljujući njima organizam neutrališe slobodne radikale i sprečava njihovo negativno dejstvo.

Zaštitite sebe od slobodnih radikala i uzimajte preporučene dnevne doze cinka.

Cink možete pronaći u bademu, kikirikiju, indijskom orahu, semenkama od bundeve, grašku, soji, mesu (goveđem, svinjskom, jagnjećem, pilećem, losos). Vodite računa o količini unetog mesa jer meso ima visok sadržaj holesterola i masti. Takođe, cink možete uneti i putem suplemenata.